За успех су потребни таленат и спортска дисциплина (Хаџи Јаков Милутиновић)

„Захвалан сам родитељима на томе што су малог Јакова пажљиво ослушкивали и што су подржали оно што су чули. То је предуслов да дете израсте у срећног човека…“

Хаџи Јаков Милутиновић је двадесетогодишњак, студент Факултета музичке уметности у Београду, одсек дириговање, у класи маестра проф. Бојана Суђића и просеком 10.00. Од малена је желео да уметност буде његов животни избор, а на том путу ниже успехе. Одрастао је у Зајечару са родитељима за које каже да су му пружили оно што је есенцијално важно сваком човеку- безгранично поверење, љубав и подршку.
-Одрастао сам у верујућој, црквеној породици, што је утицало на моје васпитање и на мој систем вредности, све оно што су квалитети хришћанске личности, а родитељи су ми кроз васпитање преносили од најранијег периода. Они су између осталог и спортски тренери, па сам уз њих стекао спортску ревност и дисциплину који су потребни за озбиљнији рад, успех и добре резултате- каже Хаџи Јаков Милутиновић.

Уметници треба да су слуге уметности

Од треће године Јаков је певао у дечијем хору Пиколи који је водила диригент Нада Маленовић где је, каже, стекао социјално васпитање и научио да се прилагоди групи од најранијег периода.
– Мислим да би хорско образовање требало увести у основне школе, пре свега ради социјализације деце- каже Хаџи Јаков Милутиновић.
Самодисциплина и вредан труд и рад, поред раскошног талента су довели Јакова на победничка места многих такмичења. Најдража му је награда за ученика генерације у средњој музичкој школи у Нишу, као и награда међународног такмичења из хармоније и солфеђа у 4. разреду средње школе, а добио је и награду Српске академије наука и уметности, одсек у Нишу, за изузетне резултате. Хаџи Јаков Милутиновић каже да за праву уметност инспирација и мотивација ипак не долази од награда.
-Она је у некој другој врсти лепоте коју гајите у себи, у људима који вас окружују, у природи… Уметници треба да су слуге уметности, а не њен центар.

Ништа без подршке

Овај млади уметник каже да апсолутно све полази из породице, као и да су његови родитељи имали највећи утицај на њега.
– Захвалан сам родитељима на љубави и подршци. Много је њихових порука које памтим, а најважније ми је што у сваком тренутку осећам њихову безграничну подршку. И талентованији од мене, без подршке најближих су напустили своје жеље и снове. Немерљив је тај осећај да су вам родитељи ту за сваки савет и проблем. У мојој породици нема музичара. Мојим родитељима је свакако било једноставније да кренем њиховим стопама, али сам захвалан на томе што су малог Јакова пажљиво ослушкивали и што су подржали оно што су чули. То је предуслов да дете израсте у срећног човека.
Одувек је био одличан ученик. Вредан и посвећен свему што ради, Јаков каже да је томе допринело и то што је похађао основну школу „Десанка Максимовић“ у Зајечару где су наставници подстицали ђаке да уче и мотивисали их да иду ка знању.
-Добра организација увек је била пресудна. Паралелно са основном школом похађао сам и нижу музичку школу „Стеван Мокрањац“ у Зајечару. Кад имам пуно обавеза и мало слободног времена, тад дајем највише од себе. Већ у трећем разреду основне школе сам желео да музика буде мој избор. Мислим да није тачно да 97 % успеха чини рад, а 3% таленат. По мом мишљењу, подједнако су важни.

Љубав као врхунски квалитет живота

И док се многи млади људи данас најчешће друже „online“ и проводе сате загледани у мобилне телефоне, Хаџи Јаков Милутиновић каже да његова свакодневица изгледа другачије.
-Моје окружење је другачије, на шта је утицало и одрастање у цркви и љубав као врхунски квалитет живота. Одувек сам био окружен децом у хоровима, што је утицало и на мој друштвени живот. Имам много правих пријатеља око себе који утичу на мене као личност. Окружен сам великим бројем људи за које сам сигуран да ме воле и да ја волим њих. У мом окружењу пуно је људи различитих темперамената, али нас везују слична интересовања. У сваком дану имам времена за дружење након свирања клавира, факултетских обавеза, слушања концерата online или уживо, а у слободно време изучавам теологију, мада немам формално теолошко образовање- каже Хаџи Јаков Милутиновић који је већ трећу годину стипендиста Фондације Никола Којовић.- Веома ми значи подршка Фондације као и сазнање да је уз младе, талентоване и вредне људе- каже Хаџи Јаков Милутиновић.

Бранка Гајић